O namaUsluge
Projekti
RubrikeKontakt

Neizvesna prošlost Tajmlajn 1991-2015
Osvajanje Beograda
Stanje ljudskih prava
Kit u Beogradu
Hronologija prve strane
Hronologija događaja
Biografije ličnosti
Glasonoše
Monitoring
Bankarski arhiv
Pravosudni arhiv
Evropske integracije
Wikinews

Monitoring

Monitoring kršenja etičkog kodeksa u novinarstvu

Građani Srbije poslednjih godina naprosto su zapljusnuti štampanim izdanjima koja svoju popularnost u najvećoj meri temelje na navodnoj neposrednosti i udovoljavanju potrebama/željama čitalaca. Ta “neposrednost” se odražava, pre svega, kroz korišćenje svakodnevnog/žargonskog jezika (uključujući psovke, pogrdne izraze, uvrede) i objavljivanje ilustracija/fotografija iz intimnog života ljudi, koje su i  čest “ukras” naslovnih strana. Štaviše, takav pristup se proglašava za “vrhunsko novinarstvo”, a zadiranje u privatnost ide do morbidnosti – do objavljivanja fotografija mrtvih, samoubica ili ubijenih, uz veoma lične komentare o njihovim poslednjim trenucima. Sve to ostaje bez pravog društvenog odgovora. Stiče se utisak da je društvo u celini bilo najpre zatečeno i zgroženo, a da je potom prihvatilo “stanje stvari”, jer se nijedan državni organ nije ozbiljno bavio čak ni primerima očigledne diskriminacije, pa i mržnje iskazivane prema različitim društvenim grupama u ovoj vrsti štampe.


U ovom monitoringu nećemo se baviti kampanjama protiv pojedinih političara, kakve nesumnjivo vode neki listovi, jer smatramo da političari imaju i moći i odgovornosti da se sami brane od raznih vrsta javnih napada.Najviše zabrinjava atak na privatnost i ličnost običnih, anonimnih ljudi ili grupa ljudi koje često ne umeju, a nekada i ne mogu, da demantuju napisano ili da podnesu tužbu zbog klevete. Na taj način se osećanje bespomoćnosti i ugroženosti širi preko medija koji bi, naprotiv, po prirodi posla, trebalo da budu zaštitnici istine i činjenica, ali i slabih i nemoćnih pojedinaca i grupa koje su mete mržnje i nasilja.

Kršenje prava na nevinost pre okončanja sudskog procesa istovremeno je i kršenje novinarskog kodeksa i uočljivo je u svim novinama (policija saopštava informacije o hapšenju osumnjičenih, a mediji podatke prenose skoro automatski). Zbog obimnosti građe, ova analiza takve slučajeve će pratiti samo u naslovima.

U Ebartovom monitoringu kršenja novinarskog kodeksa u srpskoj štampi moći ćete prvenstveno da nađete primere iz tzv. nacionalne štampe. Takvih primera, sigurni smo, ima i u lokalnoj štampi, pa je ovo prilika da zamolimo sve čitaoce da nam na njih ukažu ili da skenirane tekstove/fotografije pošalju na našu adresu office@arhiv.rs
Potrudićemo se da svaka tri meseca napravimo analizu inkriminisanih tekstova, u kojoj ćemo ukazati na vrstu ogrešenja o kodeks,  dati spisak novina koje su ga počinile, kao i najzastupljenije teme.

Kodeks novinara Srbije

Prema odluci i ovlašćenju Skupštine NUNS-a, Izvršni odbor NUNS-a je u oktobru 2006. godine usvojio Kodeks novinara Srbije, a isti dokument je i UNS usvojio na svojoj Skupštini, krajem decembra 2006. godine, tako da je Kodeks postao važeći dokument.

Preambula

UNS i NUNS ovaj kodeks donose kao etički standard profesionalnog postupanja novinara.

Dužnost je novinara da slede profesionalne i etičke principe sadržane u Kodeksu i da se suprotstave pritiscima da te principe prekrše. Kodeks preporučuje solidarnost sa kolegama kada su ugroženi standardi profesionalnog postupanja novinara.

Za primenu ovog Kodeksa odgovorni su i urednici i izdavači.

I Istinitost izveštavanja

Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.
Pravo je medija da imaju različite uredjivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.
Novinar je dužan da naznači izvor informacije koju prenosi. Ukoliko izvor ne želi da bude otkriven, novinari i urednici postupaju sa dužnom profesionalnom pažnjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tačnost.
Novinar je dužan, kada je to neophodno, da konsultuje što više izvora i da im omogući da iznesu svoj stav.
Sa novinarstvom nespojivi su objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv.
U slučajevima kada novinar proceni da je u interesu javnosti da objavi nepotvrđenu informaciju ili nagađanje dužan je da izričito navede da informacija nije potvrđena.

II Nezavisnost od pritiska

Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadležnih urednika.
Sa novinarstvom je nespojivo primanje mita za objavljivanje, prikrivanje ili sprečavanje prikupljanja i objavljivanja informacija. Novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tačnosti.
Ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku,  na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti.
Novinar se ne može prisiliti na izražavanje mišljenja protivno njegovoj savesti.

III Odgovornost novinara

Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.
Falsifikovanje dokumenata i plagijat nedopustivi su i smatraju se teškim prekršajem standarda profesionalnog postupanja novinara.
Novinar je dužan  da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude.
Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.
Novinar je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.
Novinar neguje kulturu i etiku javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.
Svaki vid komercijalnog oglašavanja kao i politička propaganda, koje nisu jasno označene, smatraju se teškim prekršajem standarda profesionalnog postupanja novinara.

IV Novinarska pažnja

Novinar je obavezan da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.
Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi računa o tome da izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima.
Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.
Novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

V Odnos prema izvorima informisanja

Novinar ima pravo da istražuje sve okolnosti i činjenice o događajima koji su od interesa za javnost.
Novinar se u prikupljanju informacija ne sme služiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija.
Novinar je dužan da poštuje zahtev izvora informisanja za anonimnošću. Izmišljanje anonimnih izvora je težak prekršaj standarda profesionalnog postupanja novinara.
Novinar je dužan da se predstavi izvoru informacija i da navede medij za koji u tom trenutku radi.
Na zahtev urednika novinar može da mu saopšti identitet izvora koji želi da ostane anoniman, a urednik je dužan da zaštiti anonimnost izvora.
Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja odnosno staratelja.
Novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili osećanje drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.
Novinar ne sme među ljude unositi neopravdan strah niti ulivati lažne nade.

VI Poštovanje privatnosti

Novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše. Pravo na privatnost je suženo kada je reč o javnim ličnostima, a posebno nosiocima javnih funkcija.
Novinari i urednici naročito treba da izbegavaju spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teško pogođeni materijalni i drugi interesi građana.
U izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskreciju.
Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.

VII Korišćenje časnih sredstava

U prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa novinar će se koristiti samo časnim sredstvima.
Novinar ne treba da nastavi sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotografisanjem ili snimanjem privatnog lica pošto je zamoljen da odustane.
Pritisak na privatno lice da dâ odgovor na neko pitanje može biti nastavljen i nakon odbijanja, ali samo pod uslovom da za to postoji utemeljen javni interes.
Pravo je novinara da, u odnosu prema državnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost, bez obzira na to da li su zamoljeni da to prekinu ili ne.
Novinar ne izveštava o temama u kojima ima lični interes, odnosno o temama u kojima dolazi do konflikta interesa.

VIII Poštovanje autorstva

Mediji i novinari poštuju i primenjuju važeće zakonodavstvo o zaštiti autorskih prava. Kada se dobije dopuštenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se čini uz uvažavanje autora i uz navodjenje izvora.
Novinar neće kao svoje potpisivati tekstove, crteže, ilustracije, fotografije video i zvučne zapise drugih autora.
Novinar treba da odbije da potpiše tekst, fotografiju, crtež, ilustraciju, zvučni ili video zapis:
kada je uredničkom, lektorskom ili drugom intervencijom, izmenjen tako da je promenjen njegov smisao, kao i ukoliko su te izmene suprotne mišljenju i uverenju novinara,
u slučaju kada za to novinar ima opravdani interes (lična sigurnost itd.).
Urednik je obavezan da usliši zahtev novinara da ga ne potpiše pod tekstom, fotografijom, crtežom, ilustracijom, zvučnim ili video zapisom, ukoliko novinar smatra da bi time bila ugrožena njegova bezbednost.
Arhivski audio i video zapisi moraju da budu označeni na odgovarajući način.

IX Zaštita novinara

Novinar koji se pridržava ovog kodeksa uživa podršku i zaštitu svog profesionalnog udruženja.
Novinar koji se pridržava profesionalnih i etičkih standarda ima pravo na pravnu i materijalnu pomoć u zaštiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije.
Preminula Tina Tarner
25. Maj 2023. godine
Arhiva vesti