Fudbaleri Italije novi su šampioni Evrope, pošto su u finalu Evropskog prvenstva savladali Englesku na Vembliju posle boljeg izvođenja jedanaesteraca - 3:2 (1:1, 1:1). Azuri su se domogli druge kontinentanle titule u istoriji, a prve posle 53 godine. Gordi albion je propustio još jednu šansu da osvoji premijerni trofej na evropskim šampionatima i ostaje sa samo jednim peharom na velikim takmičenjima osvojenim na Prvenstvu sveta 1966.
Apsolutni heroj italijana je golman Đanluiđi Donaruma, koji je zaustavio pokušaje Džejdona Sanča u četvrtoj i Bukaja Sake u petoj seriji!
Imali su Englezi prednost na penalima, posle promašaja Andree Belotija u drugoj seriji, i veliku šansu da osvoje toliko čekani trofej, ali su poslednja tri jedanaesterca propustili. Pre Sanča i Sake, neprecizan je bio i Markus Rašford pogodivši stativu. Otuda im ni neiskorišćeni penal Žoržinja nije pomogao.
Vembli ispunjen praktično do poslednjeg mesta je zanemeo, Engleska je još jednom ostala praznih šaka, Italija je na krovu Evrope.
Izvor : Claudio Villa/Getty Images
Posle svega viđenog tokom 120 minuta, reklo bi se više nego zasluženo su Azuri slavili.
Iako su morali da jure zaostatak od drugog minuta i gola Luka Šoa, sve vreme su bili konkretniji rival i napadali, što im se na kraju isplatilo.
Leonardo Bonuči je pogotkom u 67. izjednačio i, ispostaviće se, poveo tim ka konačnom trijumfu.
Finalni okršaj otvoren je najbržim golom u istoriji finala evropskih prvenstava. Posle svega jednog minuta i 57 sekundi zatresla se mreža Italije.
Otvorio je Hari Kejn kontra-napad Engleske, poslao loptu na desnu stranu ka Kiranu Tripijeu, a ovaj centrirao na drugu stativu do usamljenog Šoa, koji je udarcem od bliže stative doveo Gordi albion do prednosti.
Rani pogodak obećavao je spektakl, ali je do kraja utakmice samo jedan tim bio raspoložen za igru – Italija. Engleska je, uprkos frenetičnoj podršci sa tribina Vemblija, najveći deo meča provela sa svim igračima u svojih 30 metara.
Bez napadačkih ambicija igrali su Ostrvljani, o čemu govori podatak da je jedini šut u okvir gola, od ukupno pet, bio pogodak Šoa. Namera je bila više nego jasna – odbraniti pošto-poto stečeno vođstvo.
Posle prvog poluvremena delovalo je da bi u tome mogli da uspeju, pošto ni Azuri nisu briljirali u napadu zapretivši samo kod udarca sa distance raspoloženog Federika Kjeze.
Ipak, drugo poluvreme donelo je pravu dominaciju Italijana, često i posed lopte od preko 70 odsto.
Izvor : Frank Augstein – Pool/Getty Images
Izmene koje je napravio Roberto Mančini potpuno su zbunile Engleze i njihovog selektora Gareta Sautgejta. Posebno odluka iskusnog stratega da umesto neprimetnog Ćira Imobilea ubaci Domenika Berardija i zaigra sa Lorencom Insinjem kao „lažnom“ devetkom.
Izuzetno pogubljeno delovao je domaći sastav, što je Italija koristila i vršila pravu opsadu na gol Džordana Pikforda. Čuvar mreže Gordi albiona spasavao je tim kod pokušaja Insinjea u 57. i Kjeze u 62, ali je nedugo zatim bio potpuno nemoćan.
Posle kornera i velike gužve, Pikford je udarac Marka Veratija sproveo do stative, lopta se odbila do Leonarda Bonučija koji ju je praktično sa metar vratio u mrežu i izjednačio rezultat.
Play Video
Momentum se tada potpuno prebacio na stranu Italijana i napadi u talasima nisu prestajali. Uspela je, ipak, Engleska da se konsoliduje, pa je do kraja viđena još samo šansa Berardija i rezultat je ostao nepromenjen.
I u produžecima su Azuri se igralo u istom ritmu. Azuri su više želeli gol, a Gordi albion odbranu istog. Kako je vreme odmicalo, tako je umor činio svoje.
Tempo je sve više opadao, obazrivost ekipa pojačavala, pa se na kraju pobednik rešavao u penal seriji.
Tamo su Italijani bili uspešniji i došli do kontinentalne titule.
