Beograd -- U jeku krize oko Ukrajine, odnosno straha da Rusija ne napadne tu zemlju, već je nagomilano oružje NATO-a na granicama te zemlje.
Pošto Ukrajina nije članica Alijanse, NATO trupe stacionirane su oko te zemlje, s one strane s koje se ne nalazi granica Rusije i Ukrajine. Vašington i EU optužuju Moskvu, Moskva SAD i EU i tako niko sa sigurnošću ne zna ko je u pravu.
U tom "specijalnom ratu", Balkan se pojavio kao tačka sa mnogim otvorenim političkim i međunacionalnim krizama, ali i kao region koji tradicionalno ima jake veze s Rusijom, bar jedan deo, dok je drugi odmah rekao da će, ako počne rat, pružiti pomoć NATO-u.
Srbija i Republika Srpska su se tako našle na onoj strani koja bi trebalo da je ona na kojoj je zvanična Moskva, te, kako navodi Sputnjik, jedine u okruženju nisu uvele sankcije Rusiji.
Srbiji se međutim, spočitava i da, ako želi u EU, mora svoju spoljnu politiku da uskladi sa Briselom, a to bi značilo da bi morala da sledi odluke UNije i uvede sankcije Rusiji.
Ali, kako navodi Sputnjik, evroatlantski krugovi "imaju jedan veliki problem" - počeli su da "ne veruju u zapadni scenario". Radi se o, kako dalje navodi Sputnjik, u onaj scenario hladnoratovske matrice da su Amerikanci predstavnici svetlosti, a Rusi tame
Tako je, navodi se dalje, Nemačka iznenadila sve kada je odbila da povuče potez koji su SAD i Velikaq Britanije već povukle, to jest Berlin nije dao zeleno svetlo da uputi dodatne nemačke trupe u okviru NATO snaga na granice sa Ukrajinom, a takođe nisu ni povukli osoblje ambasade u Kijevu.
"Ali, sve to ipak ne znači da tokom kulminacije krize između Amerike i Rusije oko Ukrajine, Vašington neće izvršiti konačan udar kako bi Beograd i Srbi ponovo Moskvi rekli: 'Njet'", navodi s eu tekstu Sputnjika, i zaključuje da će to biti prilika da im zvanični beograd, na srpskom kaže "ne".
