Izveštaj EK o Srbiji: Niz akcija i izjava u suprotnosti sa spoljnom politikom EU
Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je "značajno smanjena" i od 64 odsto kolika je bila 2020. sada je pala na 45 odsto, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
U nacrtu izveštaja koji će biti objavljen sutra, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
„Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije“, podvlači se u dokumentu.
Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.
Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom „sve više zategnuti uz povremene političke sukobe“.
Odnosi Srbije s Crnom Gorom se u dokumentu ocenjuju kao „izazovni“, ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja.
Poseban deo se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.
U dokument se Beograd i Priština pozivaju da se „bez daljeg odlaganja“ konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji.
Postizanje takvog sporazuma je „hitno i ključno“, stoji u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom evropskom putu.
Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, naglašava se da je Srbija učinila samo „ograničeni napredak“. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica.
Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo „ograničen napredak“. Spominje se da je u proteklom periodu, povećan broj novih istraga i konačnih presuda ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda.
Kaže se takođe da je ograničen broj zaplena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumevanja i pristup konfiskaciji poboljšan što bi, kako se kaže u izveštaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.
Nikakav napredak nije obeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Stručnjaci Komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i naglašva da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.
U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji „Evroprajda“ u Srbiji, 17. septembra, i podseća da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. S tim u vezi se ocenjuje da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila „kontradiktorna“.
„Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom“, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije, navodi RSE.
