02. April 2014. godine

Sve što je domaće pravosuđe reklo o krivici Slobodana Miloševića za zločine iz devedesetih godina prošlog veka, napisano je u presudi optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi

Slobodan Milošević nikada nije osuđen ni za jedno krivično delo, ni u Srbiji ni u Haškom tribunalu. Njegov odlazak u Hag onemogućio je domaće pravosuđe da nastavi započete istrage. Njegova smrt u Hagu prekinula je suđenje za ratne zločine pred tribunalom. Milošević je umro nevin, ali u zatvorskoj ćeliji.

Mnogi su bili protiv „isporuke” bivšeg predsednika zatvoru „Sheveningen”, upravo zato što su očekivali da Miloševiću sudi srpski sud. Međutim, sve što je ikada domaće pravosuđe reklo o Miloševićevoj krivici za zločine iz devedesetih godina prošlog veka, napisano je u presudi optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

U toj presudi se navodi da su zločini izvršeni „po nalogu optuženog Slobodana Miloševića, protiv koga je postupak razdvojen”. Čak se pominje da je Milošević obezbedio vojni helikopter kojim su optuženi posle atentata u Budvi prebačeni od vojne kasarne u Kumboru do aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

Kada je 2003. godine Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu, Milošević je bio drugi na listi optuženih, odmah posle Milorada Ulemeka. Na teret mu je stavljeno ubistvo iz niskih pobuda, učinjeno podstrekavanjem.

Milošević je „druge podstrekavao iz niskih pobuda da izvrše krivično delo ubistva zato što je procenjivao da ponovno i pojačano političko angažovanje Vuka Draškovića i Ivana Stambolića može ugroziti njegovu buduću vlast i političku moć”, navedeno je u optužnici.

Međutim, postupak protiv Miloševića je razdvojen zato što se nalazio u pritvoru u Hagu, a prvostepeno suđenje u Beogradu okončano je u leto 2005. godine osudom Milorada Ulemeka i još trojice saučesnika na 40 godina zatvora.

Nikada, međutim, protiv Miloševića nije poveden krivični postupak koji bi ga doveo u vezu sa teškim zločinom na Ibarskoj magistrali, oktobra 1999. godine, kada su ubijena četvorica članova Srpskog pokreta obnove, iako je Vuk Drašković u svojim izjavama nedvosmisleno ukazivao na to.

Možda objašnjenje treba tražiti u činjenici da je ovaj zločin najpre bio kvalifikovan u tužilaštvu kao teška saobraćajna nesreća, a ne kao ubistvo. Tek posle promene vlasti, 2000. godine, dolazi do prekvalifikacije u teško ubistvo, ali ni tada na listi optuženih nije bilo čak ni Ulemeka, koji je najpre saslušan kao svedok. Tek kasnije, kada je Ulemek bio optužen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, dolazi do promene optužnih akata i u slučaju Ibarske magistrale i u slučaju ubistva Stambolića, pa Ulemek dospeva na prvo mesto liste optuženih za ove zločine, dok je Milošević na drugom mestu u slučaju „Stambolić” i „Budva”, ali ga nema u optužnici za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.

Za Miloševića nije bilo moguće takozvano suđenje u odsustvu, jer nije bio nedostupan državnim organima, budući da se nalazio u haškom pritvoru. Znalo se gde je, ali je očigledno prevagnuo interes da mu se sudi za ratne zločine van Srbije, a ne za likvidacije u Srbiji.

Zato treba podsetiti zbog čega je Milošević uopšte bio uhapšen 1. aprila 2001. godine, pre tačno 13 godina. Višednevna akcija hapšenja u vili u Tolstojevoj izvedena je zbog istrage Okružnog suda u Beogradu, u kojoj je Milošević bio okrivljen zbog zloupotrebe službenog položaja „teške” 1,8 milijardi dinara i oko 200 miliona tadašnjih nemačkih maraka, na štetu saveznog i republičkog budžeta. Okrivljeni u tom predmetu bili su i Mihalj Kertes, Nikola Šainović i Jovan Zebić, ali se danas malo ko toga seća. Tada je utvrđeno da je 36 miliona maraka izneto na Kipar.

Protiv Miloševića je 2001. godine vođena i istraga zbog otkupa vile u Užičkoj 34 na Dedinju za 9.000 maraka, ali je taj postupak obustavljen.

Kada je sud Miloševiću krajem aprila 2001. godine produžio pritvor za još dva meseca, njegovi advokati su kao jemstvo ponudili kuću u Tolstojevoj i veću sumu novca, ali je sud to odbio. Bez saglasnosti Okružnog suda, Milošević je 28. juna 2001. godine iz Okružnog zatvora odveden do heliodroma na Banjici odakle je helikopterom Državne bezbednosti prebačen do vojnog aerodroma u Tuzli gde ga preuzimaju američki vojnici, a holandski civilni avion odvozi ga u Ševeningen.

Tek u leto 2003. godine Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiže optužnicu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Drugi zločini, za koje se danas vezuje ime Slobodana Miloševića, ostali su nerasvetljeni. Milošević nikada nigde nije osuđen.
Aleksandra Petrović

Izvor: Politika
Foto: Politika

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine