15. Jul 2014. godine

Popularni glumac Hju Lori, koji se nakon uspeha serije „Doktor Haus“ hrabro otisnuo i u muzičke vode, nastupio je 14. jula u Sava centru, dokazujući da ponekad za uspeh nije važno koliko si dobar u onome što radiš, već sa koliko srca to radiš.

Foto. Tanjug, Marko Đokovic

Negde na sredini koncerta Hju Lori je, prilično začuđen praznim prostorom koji scenu Sava centra deli od prvog reda publike, upitao: „Čemu služi ovaj deo? Hoće li neko tu da provoza ili parkira automobil? Igra li se tu frizbi?“ Oko sat vremena kasnije, pripremajući završnicu svog koncerta uz „Green Green Rocky Road“, Lori je pozvao publiku da ispuni taj isti prostor („Niko se nije parkirao, niko nije igrao frizbi, ne?“) i pretvori ga uz podijum za ples. I bez trunke nagovaranja, Sava centar je ustao na noge i dobar deo publike sjatio se da priđe bliže svom miljeniku. To je, priznaćete se, scena koja se u Sava centru retko viđa. Ali ako je nešto bilo sasvim jasno tokom Lorijevog koncerta, jeste to da beogradska publika (bar ona koja je bila u Sava centru) obožava ovog džangrizavog, veselog Britanca poput bilo kog drugog rokenrol božanstva.

A Hju Lori čak i nije roker, iako zna da mrda kao Džeger, premda na svoj simpatičan i uvek autoironičan način. Koncert u Srbiji održao je u okviru „Didn’t It Rain“ turneje, koja prati njegov drugi istoimeni album sačinjen mahom od obrada bluz i džez klasika, pesama koje je ovaj muzički štreber izvukao iz džuboksa zvanog američki jug.

Otvarajući koncert uz „What a Man“ intro i pesmu „Iko Iko“, Lori je domaću publiku pozdravio uz nekoliko rečenica na srpskom, držeći čašu pića (kasnije se saznalo – viskija, ne rakije) u ruci. „Dobro veče dragi. Dobro došli. Kako ste mi“, upitao je publiku koja se tokom celog koncerta nije libila da odgovara na njegova pitanja, čak i ulazi u raspravu sa njim.

„Nažalost, to je sve što znam da kažem na srpskom. Ja sam tipičan engleski idiot koji ne govori ništa osim engleskog“, priznao je već na početku koncerta, što je odmah dočekano aplauzom. To koliko mu je publika naklonjena, i aplaudira ne samo na svaku pesmu, već i na svaki Lorijev pokret, primetio je i on. Kada je jedan od njegovih saradnika doneo piće za članove benda, kako bi svi zajedno nazdravili Beogradu i nastavili svoju malu tradiciju, Lori se našalio: „Ponekad poželim da sam Opra Vinfri pa da mogu da vam kažem – pogledajte sada svi ispod svojih sedišta, tu su skriveni pokloni za vas. Ali nažalost, nisam Opra.“ Aplauz ponovo. „Eto, vi mi aplaudirate i za nešto što vam nisam dao.“

Ono što je dao publici, bez sumnje jeste noć za pamćenje. Jasno je da Lori nije najbolji muzičar kog je Sava centar ugostio, niti je Copper Bottom Blues bend koji ga prati najbolji bend na svetu. Ali je publika (verovatno mahom sačinjene od fanova serije „Dr Haus“, uz nimalo zanemarljivi broj onih koji su došli zbog Lorijeve muzike) bila vidno zadovoljna dvočasovnim koncertom i malim komičarskim šouom koji je Lori priredio.

Svestan toga, u svom „uvodnom monologu“, poput kakvog stand-up komičara, izjavio je i da prihvata to da su mnogi na koncert došli sa rizikom, ne znajući šta da očekuju od glumca koji je počeo da peva. Ipak, Lori nije običan glumac koji je počeo da peva. Na vrhuncu (dosadašnje) karijere, kada je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najplaćeniji i najgledaniji televizijski glumac, sa brojnim nagradama za lik doktora Gregorija Hausa, odlučio je da pauzira sa glumom i otisne se u muzičke vrtloge, ne bi li ostvario još jedan od svojih snova.

Uz sav taj rizik, kada je već okupio tolike muzičare i toliku publiku na jednom mestu, hrabro je pozvao publiku da sa njim glasno peva (Come On Baby) „Let The Good Times Roll“.

Da nije ni sanjao da će imati dva albuma i držati koncerte širom sveta, priznao je i sam Lori. „Ovo je rečenica koju nisam mislio da ću ikada izgovoriti u ovim godinama, možda samo pod tušem: ’Sledeća pesma je sa mog prvog albuma’“, kazao je kasnije najavljujući pesmu „You Don’t Know My Mind“.

U međuvremenu je uspeo da se našali i na račun poraza Argentine u finalu Mundijala (To je divna, divna, i trenutno veoma tužna zemlja.), iz koje je sa sobom na turneju poneo tango klasik „El Choclo“ spojivši ga sa verzijom na engleskom „Kiss of Fire“ u interpretaciji Gabi Moreno, da izigrava sudiju dok ga Džin Meklejn moli da je šalje na električnu stolicu kroz pesmu „Send Me To The ’lectric Chair“ njegove omiljene Besi Smit („Ona je početak svega, bez nje nema života, ničega. Siguran sam da je ona izmislila čak i ajpod.“) i da deli publici beskonačne muzičke trivije o „veoma starim pesmama“ („Primetili ste da za svaku pesmu prvo kažem kako je to veoma stara pesma? Besmisleno, zar ne? To je samo pesma.“)

„Ne zamerite mi, ali ja obožavam da pronalazim priče o svim tim pesmama. Neke od njih nastale su i pre sto godina, i mogu da se ruše imperije, vode ratovi i sve se promeni, ali one su još uvek tu“, izjavio je Lori priznajući da sebe vidi kao prvaog malog muzičkog štrebera, nadajući se da takvih možda ima i u publici Sava centra.

„Recimo, sledeća pesma je nastala na osnovu stare engleske pesme ’The Unfortunate Rake’ koja govori o čoveku koji je... pa recimo da je bio loš čovek. Umro je u Sent Džejms bolnici od lepre i veneričnih bolesti. Zanimljivo je da se ta bolnica nalazila na mestu današnje Palate Sent Džejms, u kojoj sada žive mladi britanski princ i vojvotkinja od Kembridža. Ali siguran sam da su sve očistili pre nego što su se oni uselili“, ispričao je Lori najavljujući pesmu „St. James Infirmary Blues“.

Njegov fasciniranost pesmama koje izvode vidi se i prilikom odabira verzija muzičkih klasika koje obrađuje, pa je tako Gabi Moreno umesto brojnih popularnih verzija pesme „Why Don’t You Do Right“ otpevala izvornu, svedenu i tekstualno mnogo zanimljiviju verziju „The Weed Smoker’s Dream“.

Kada je bez pratnje benda, dok uz prigušen svetla sedi za klavirom i pripoveda o Luizijani u pesmi „Louisiana 1927“ Rendija Njumena, Lori otkriva svoj ne baš raskošan, ali sasvim pristojan muzički talenat, koji na nivo iznad diže neverovatno uživanje sa kojim muzicira.

Nekoliko značajnih pevačkih trenutaka imali su i članovi benda, pa je naspram dramatične izvedbe Džin Meklejn „I Hate a Man Like You“ rame uz rame stalo i šarmantno muško višeglasje „Lazy River“.

I baš kao što je na početku koncerta jedna od njegovih obožavateljki hrabro i vidno uzbuđeno dotrčala do scene kako bi mu poklonila svoj crtež, tako je i Lori sa publikom pred kraj koncerta podelio i anegdotu vezanu za jednog od njegovih američkih muzičkih idola.

„Jednom prilikom smo svirali iste večeri u istom gradu kada i Dr Džon, pa nisam mogao da idem da ga slušam. Ali sam ugrabio vremena da odem na tonsku probu. I ne samo što smo pričali, i što sam dobio njegov blagoslov uz neki smešan vudu-katolički pokret, već je Dr Džon rekao da sam ’bad motherfu**er’“, pohvalio se Lori.

Publika je na bis dobila još tri pesme „Go to the Mardi Gras“, „Changes“ i „You Can Never Tell“, dok je Lori svirao čas rukama, čas nogama, da bi na kraju u maniru sebi svojstvene pantomime digao u vazduh celu scenu.

Izvor: B92
Foto: Tanjug, Marko Đoković

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine